" S`obzirom da život nije proba učini posebnim ovo doba u kome živiš "

Kratka biografija
Rođen 1875. u Velikoj Ivanči u kojoj je pohađao osnovnu školu. Gimnaziju je učio u Beogradu, a Učiteljsku školu u Aleksincu. Radio je kao učitelj, sa ženom Ružom, počev od 1899. u Velikom Krčmaru kod Kragujevca, Stojniku, Raniloviću, Selu Mladenovcu (bio je upravitelj škole i predavao u prvom, trećem i učetvrtom razredu od 1905. do 1907. godine: tu su napisane, od znaučajnih, pesme Nevero, rane, nevero ..., Hej ne rosi! Oj devojko, Navire noć, Mišar, Stani zoro, Pod jablanom, U jesen, Na đerđevu, Volim ) Žarkovu i Beogradu. Objavljuje od 1898. Prevodio sa sedam jezika. Pisao je pesme (više od 300; ključna zbirka Seljančice), pesme u prozi, komade s pevanjem, književne kritike, osvrte i stručne radove. Pisao tekstove za komade sa pevanjem. Bio urednik lista " Srpsko đace " u kojem je objavio veliki broj pesama za decu. Živeo boemskim životom i družio se sa Jankom Veselinovićem, Radojem Domanovićem, Stevanom Sremcom, Miloradom Mitrovićem, Vladimirom Stanimirovićem, Borislavom Stankovićem, Vladisavom Petkovićem Disom i drugima. Učestvovao u oba balkanska rata (Kumanovo, Jedrene) i u Prvom svetskom ratu (Suvobor). Pri povlačenju srpske vojske 1915. razoleo se od tifusa. Prognan preko Morave, kao " praznoskitajušći " živeo je, odvojen od žene i dece, u Kruševcu i Beogradu. Sarađivao je u " Beogradskim novinama ". Razboleo se od turbekoloze. Živeo teško, i u " Narodnoj prosveti " 3. aprila 1921. piše: " Zaboravljen od sviju i svakoga, teško bolestan i bez ikakve nege i udobnosti traje svoje poslednje dane Milorad M. Petrović, bogodani pesnik SELJANČICA, jedan od najznamenitijih pesnika u Srpstvu. " Po svedočenju njegove žene Ruže, predosetio je 3. marta da ce umreti 17. aprila ( umreće toga dana na Mihailovcu ). Njegov školski drug Radomir Cvijović rekao je:" Umro kao pravi prosjak, napušten od celog sveta. " Sahranjen je na Topčidarskom groblju, o državnom trošku. Nema spomenika na njegovom grobu. Prvi pravi mladenovački pesnik.

Osvrt
Ne mislimo da je Milorad Petrović Seljančica klasik srpske poezije, ali smo ubeđeni da on ima svoje zasebno, malo i iskošeno, nesumnjivo, mesto u njenoj tradiciji i da nipošto ne bi smeo biti, kako je to sada slučaj, skrajnut. Nijedna poezija se ne svodi, i ne sme se svesti, samo na nekoliko velikih pesničkih imena. Njegove pesme ušle su u narod i pevaju se još a da se skoro sasvim zaboravilo ko je njihov autor. Gotovo da nema značajnog srpskog kompozitora koji nije muzički obradio (najčešće za hor) neku njegovu pesmu. Seljančica je početkom dvadesetog veka bio pesnik kojeg su, upravo zbog apsolutne dominacije zvučnog nad semantičkim, prigrlili srpski ( a ne samo oni ) kompozitori. Lista je ipozantna : Isidor Bajić, Stanislav Binički, Josip Bersa, Jakov Gotovac, Antun Doronić, Bladimir Đorđević, Davorin Janko, Božidar Joksimović, Dragutin Jelačić, Petar Konjović, Petar Krstić, Josif Marinković, Kosta Manojlović, Miloje Milojević, Stevan Mokranjac, Ivan Matetić - Ronjgov, Jovan Srbulj, Robert Tolinger, Stevan Hristić , Đorđe Balašević... Horove naslovljene " SELJANČICA " imaju S. Binički (6. pesama), P Krstić(6), S. Mokranjac (4), P. Konjović (3), M. Milojević, K. Manojlović i R. Tolinger." Cučuk Stanu ", komad s pevanjem, muzikom ce propratiti Stevan Hristić i Isidor Bajić; Pesme iz " Cučuk - Stane " ima i Kosta Manojlović. Najpopularnije pesme su: " Jesen stiže... ", " Čini ne čini " i " Igrale se delije ". Sa muzičke ravni posmatrano, ostaje uvertira " Srpska raja " Hristićeve " Čučuk - Stane ", Joksimovićeva svita " Mladost " i solo pevanje " Vragolan " P. Konjovića, " Klipa, klapa " P. Krstića, " Oka na momka " S. Mokranjca, " Divna noci " S. Biničkog i vec spomenute muzičke obrade pesama " Jesen stiže... " i " Čini ne čini ". " Igrale se delije " su priča ( pesma ) za sebe. Gotovo da se ne moze među srpskim pesnicima naći onaj koji je u ovolikoj meri, i ovako uspešno, " prizivao " sebi kompozitore. Konkurentni Seljančici bii mogli biti, u tom pogledu, B. Radičević, Đ. Jaksić, Zmaj i V. Popa. Svi oni su kudikamo značajniji od njega; nijedan, međutim, nije pevljiviji. Pevljivost se ne može uzeti za manu kada je o lirici reč. Pogotovo kada je pesnik hteo, i uspeo, da je ostvari. Seljančica se lako peva . U pregledu " Srpska kjiževnost 1904. godine " piše kako pesnik iz Velike Ivanče " peva sveže, melodične pesme, veoma uspele odjeke lirskih narodnih pesama ". Seljančica nije klasik srpskog pesništva, ali jeste nesumnjiva književna činjenica. Niko ko se u pesništvo iole razume ne može ga pobrkati s drugim pesnikom. Znaju ga i oni koji za njega nisu čuli. Ako im nije u duhu, nesumnjivo im jeste u uhu. Jeste, i ostaje, trubadur u opancima.

NAPISALI SU O MILORADU PETROVIĆ - SELJANČICI

Pavle Marković Adamov:
U tim kratkim pesmicama vri čitav jedan život, doduše u uskom, seoskom, krugu...

Jovan Skerlić:
Milorad Petrović seoski učitelj, peva sveže, melodične pesme, veoma uspele odjeke lirskih narodnih pesama. Neke njegove pesme se zahvaljujući svojoj ritmičnosti i jednostavnoj plastičnosti, danas pevaju u širokim slojevima naroda.

Petar Konjović:
Moglo bi se reći da su se naši kompozitori nadmetali ko ce da unese i pogodi više svezine, duhovitosti, neke gracioznosti , u te kratke, metrički precizne, jasne i ljupke stihove ..., koji je uspeo u vreme između Vojislava Ilića s jedne, i Ducića i Rakića s druge strane, da inaguriše taj prostonarodni žargon, kao nešto ranije Janko Veselinović u pripovedci, i inspiriše prve originalne zvuke koji su nam bili nagoveštavani već Mokranjčevim rukovetima, onim iz Šumadije, naravno.

Dragutin Prohaska
Posle Jovana Subotića i Jovana Grcića Milenka a u doba Janka Veselinovića i on peva poeziju seoske idile: ljubav i veselje u tonu narodne pesme. Mnoge su mu pesme komponovane ušle u narod. Odlikuje se lakim muzikalnim stilom.

Jeremija Živanović:
Petrović je stekao popularnost uspešnim podržavanjem narodnoj lirici, stvorivši neku sredinu između čisto narodne i umetničke pesme

Radomir Vasilić:
Danas u mladenovačkoj opštini nema ni jednog pomena i znamena na Milorada Petrovića - Seljančicu. Zasto smo ga zaboravili?

Pokušali smo u kratkim crtama da podsetimo najpre naše mladenovčane na jednog našeg pesnika . Sigurno ste čuli pesmu i stihove: Igrale se delije, nasred zemlje Srbije, sitno kolo do kola, čulo se do Stambola. Njih je napisao Milorad Petrović . Mladenovčanin, pesnik, učitelj, srpski ratnik i na kraju svoga života tragičar. Od te davne 1853. god. do danas škola se menjala, s njom su se menjala imena seoskih škola i sve to se slilo u istoriju, iskustvo, tradiciju u jedan naziv: Sve je to Osnovna škola " Kosta Đukić " , MLADENOVAC.